Све вести на сајту

Радионица пројекта RECONECT одржана je 24 - 26. јануара 2024. у Београду, у хотелу Courtyard by Marriott.
На почетку радионице која је одржана првог дана у оквиру уводне речи, учесницима су се обратили  проф. Јасна Плавшић, руководилац пројекта са Грађевинског факултета (UNBELGR), проф. Александар Ђукић, продекан Грађевинског факултета, Зоран Војиновић (IHE Делфт),  координатор пројекта RECONECT. Затим су одржане презентације: Var River Basin and Les Boucholeurs, France (Jelena Batica, Université Cote D'Azur), Elbe Estuary, Hamburg, Germany (Christian Ebel, BUKEA), Seden Strand, Odense, Denmark (Lars Sønderby), Израда првог Плана управљања ризиком од поплава за Србију (Мерита Борота, Дирекција за воде), Хидролошке прогнозе у сливовима малих река у Србији (Дејан Владиковић, Републички хидрометеоролошки завод Србије), Владимир Бељинац (ЈВП Србијаводе). Сарадници пројекта су  презентовали случајеве реке Тамнава, општине Крупањ, реке Врбања у БИХ, реке Камчија у Бугарској, реке Пилица у Пољској, реке Брегана у Хрватској. Другог дана је настављена процена опасности и ризика у свим сценаријима, процена бенефита и заједничке користи. Трећег дана теме су биле: анализа трошкова и користи, препоруке и закључци, акциони план.
Током боравка, за учеснике тродневне радионице пројекта RECONECT, организована је пешачка тура по центру Града.

Видео можете да погледате на нашем јутјуб каналу.

06-02-24
Наука и струка

На Грађевинском факултету, у среду 31. 1. 2024. године, проф. др Мирјана Малешев и проф. др Властимир Радоњанин, са Факултета техничких наука у Новом Саду, одржали су предавање на тему " Понашање бетонских конструкција у условима пожара, каратеристична оштећења и могућности за санацију"

Предавање је пре свега било намењено студентима мастер и докторских студија који су имали прилику да употпуне и надограде своја досадашња знања из ове области.
Посебна пажња посвећена је практичном решавању проблема санације бетонских конструкција након пожара што је посебна вредност овог предавања.

Захваљујемо се професорима Малешев и Радоњанин и радујемо се новој прилици за сарадњу.

05-02-24
Наука и струка

У петак 26. јануара 2024. на Грађевинском факултету у Београду,

Сандра Гушевац, дипл. грађ. инж. одбранила је докторску дисертацију под насловом:

СВОЈСТВА ЗЕЛЕНИХ БЕТОНА СА АГРЕГАТОМ ОД БАКАРНЕ ШЉАКЕ ИЗ РУДАРСКО-ТОПИОНИЧАРСКОГ БАСЕНА “БОР”

Чланови комисије за одбрану били су: проф. др Снежана Маринковић, проф. др Димитрије Закић, проф. др Мирјана Малешев (Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду), в. проф. др Александар Савић, доц. др Александар Радевић.

 

Славко Васиљевић, маст. инж. геодез. одбраниo је докторску дисертацију под насловом:

МОГУЋНОСТИ ГЛОБАЛНИХ НАВИГАЦИОНО – САТЕЛИТСКИХ  И ТЕРЕСТРИЧКИХ МЕРНИХ СИСТЕМА ЗА ПЕРМАНЕНТНО ГЕОДЕТСКО ОСМАТРАЊЕ ПОМЕРАЊА ОБЈЕКАТА
 
Чланови комисије за одбрану били су: проф. др Драган Благојевић, в. проф. др Олег Одаловић, в. проф. др Михајло Поповић (Машински факултет Универзитет у Београду).


Честитамо!

29-01-24
Наука и струка

5. СРПСКИ КОНГРЕС О ПУТЕВИМА ће се одржати 30. и 31. маја 2024. године у Београду, у хотелу „Crown Plaza“. Организатори Конгреса су, традиционално, Српско друштво за путеве “Via-Vita“, као и Грађевински факултет и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду.

Основне тематске области Конгреса су:
• Планирање и пројектовање – Примери и искуства
• Планирање и пројектовање- Нове технологије
• Управљање, грађење и одржавање путева
• ИТС и нове технологије у саобраћају
• Ефикасност и безбедност саобраћаја на путевима
• Одрживи развој и заштита животне средине

Предстојећи 5. СРПСКИ КОНГРЕСА О ПУТЕВИМА, одржаће се у светлу великог јубилеја – обележавања 90 година постојања Српског друштва за путеве  “Виа-Вита“, чиме ће овај скуп још више добити на ексклузивности и значају. Очекује се присуство великог броја стручњака из земље и иностранства као и високих званица из политичког и јавног сектора. У току дводневног радног дела Конгреса биће представљени бројни ауторски радови из земље и иностранства, уз обезбеђено симултано превођење (енглески језик).

Позивамо вас да нам се својим стручним радом придружите на 5. српском конгресу о путевима, те своје знање и искуство поделите са другим учесницима конгреса, од којих ћете такође моћи да сазнате нове домете у путној индустрији кроз набројане тематске области.

Више информација можете пронаћи на интернет страници конгреса.

23-01-24
Наука и струка

Центар за промоцију науке доделио је, у уторак, 26. децембра 2023. године, признања пројектима одабраним у оквиру првог националног Јавног позива за финансирање грађанских научних истраживања. На позив објављен 2. октобра пријављено је 127 пројеката, а одабрано је њих шест.
Признања је, на свечаности у Народном музеју Србије, доделила др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Међу изабраним пројектима налази се:

Citizen Co-Creation: Shaping a Sustainable Future of Wastewater Treatment in Serbia by Pioneering Energy-Neutral & Zero-Waste Aproach, а кординаторка пројекта је в. проф. Бранислава Лекић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

Честитамо!

 

 

фото:Андрија Ивановић

28-12-23
Наука и струка

Са задовољством обавештавамо јавност да је још једна пројектантска компанија постала пријатељ Грађевинског факултета. Господин Димитрије Алексић, власник компаније ДЕЛ ИНГ д.о.о. и декан проф. др Владан Кузмановић потписали су уговор којим је компанија ДЕЛ ИНГ постала сребрни пријатељ Грађевинског факултета.

Делатност фирме ДЕЛ ИНГ д.о.о., Београд, (бивши Делфин Инжењеринг д.о.о.) је пројектовање, инжењеринг и консалтанинг, потребни за изградњу грађевинских објеката. Фирма је радила са многим иностраним партнерима и испоручивала пројекте на разним језицима и по разним нормама. Персонал фирме је комбинација искусних и младих инжењера, тимски добро организованих. Фирма располаже разноврсним лиценцираним софтвером, потребним за извршење свих постављених задатака.

26-12-23
Наука и струка

Предавање гостујуће професорке др Лидије Здравковић се одлаже. О накнадном термину предавања ћемо вас обавестити путем сајта Факултета.

 






22-12-23
Наука и струка

У оквиру обележавања 100 година од усвајања реформисаног Јулијанског календара од 14. до 16. децембра на Грађевинском факултету у Београду и Културном и научном центру „Милутин Миланковић“ у Даљу одржана је Међународна конференција „Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића“, а у Музеју науке и технике отворена је изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“.

Kонференцију су организовали Удружење „Милутин Миланковић“, Грађевински факултет из Београда, Математичи факултет из Београда, Астрономска опсерваторија Београд и Културни и научни центар „Милутин Миланковић“ из Даља, уз подршку Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности, и уз благослов Његове Светости, Патријарха српског г. Порфиријa. Министарство просвете и Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије су били покровитељи одржавања овог скупа.

На свечаном отварању Конференције обратили су се мр Славко Максимовић, председник Удружења проф. др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете Републике Србије, ђакон др Никола Лукић, изасланик Његове Светости, Патријарха српског г. Порфиријa, проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета и проф. др Милан Димитријевић, председник Научног одбора Конференције. Они су пригодним излагањима истакли значај дела Милутина Миланковића и научни карактер Конференције. Представљена је и серија пригодних поштанских марака „Сто година Миланковићевог календара“, а тим поводом се обратио и Адам Софронијевић, директор „Србијамарке” у Пошти Србије.

У уметничком делу програма учествовао је дуо „Сестре Гобовић“.

Свечано отварање Конференције завршено је доделом захвалница појединцима и институцијама за помоћ и подршку за успешно организовање Конференције, као и сађењем Миланковићевог омиљеног дрвета – Панчићеве оморике (Picea omorika) испред зграде Грађевинског факултета у Београду.

У оквиру радног дела Конференције изложено је 25 радова од којих су 4 из иностранства (Русија, Грчка, Румунија и Бугарска). Аутори радова су, применом различитих при¬родних и егазактних наука, извршили темељну анализу историјских процеса формирања и развоја календарског знања, почев од прадавних времена, као и кроз различите историјске периоде и културе. Детаљно је размотрено календарско знање са различитих гледишта – почев од физичког и астрономског појма астрономских циклуса и времена и метода за мерење времена, до теолошког погледа на ово исто питање. Питање Миланковићеве реформе календара сагледано је са гледишта астро¬но¬мије, математике и утицаја на односе у Цркви. Са гледишта математике је показано да је Миланковићева реформа Јулијанског календара достигла ниво тачности у односу на астрономско трајање године до максимално могуће мере.

Осим усвојене реформе Милутина Миланковића, разматран је и ис¬так¬нут допринос других српских научника изучавању календара. То се нарочито односи на Захарија Стефановића Орфелина, Ђорђа Станојевића, Милана Недељковића и других научника. Истакнуте су важне чињенице, које показују изузетно висок ниво тих кален¬дарских знања, утканих у етнолошке карактеристике Срба и веома значајан хармоничан спој тих сродних знања и обичаја са Све-тосављем и црквеним календаром. Посебно је истакнут значај посто¬јања кален¬дарског знања у мезолиту Лепенског Вира и у време неолитске Винчанске културе на широким просторима историјски познатим као српски етнолошки простор.

Другог дана обележавања Јубилеја, у Музеју науке и технике у Београду свечано је отворена изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“. Изложбу је званично отворио председник САНУ, академик Зоран Кнежевић. Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења „Милутин Миланковић“, а биће отворена до краја фебруара 2024. године.

Трећи радни дан Конференције одржан је у Даљу, родном месту Милутина Миланковића, где је одржан Округли сто о даљим активностима на афирмацији лика и дела Милутина Миланковића. Свечано је представљен и отворен Миланковићев сунчани сат испред улаза у Културни и научни центар „Милутин Миланковић“, дело проф. др Милутина Тадића.




21-12-23
Наука и струка

Са задовољством обавештавамо научну јавност да је часопис Грађевински материјали и конструкције (Building Materials and Structures, ISSN 2217-8139), чији су издавачи: Друштво за испитивање и истраживање материјалаmи конструкција Србије, Грађевински факултет Универзитета у Београду и
Друштво грађевинских конструктера Србије, добио импакт фактор JIF (0.4) по први пут за 2022. годину  (Clarivate.com).

Часопис је уврштен у JCR (Journal Citation Report) 2023 у оквиру ESCI WoS колекције (First time JCR Inclusion list 2023). Рангирање часописа се очекује у оквиру JCR 2024 у јуну 2024. године (званично обавештење на JCR сајту) према информацијама на сајту KoBSON-а.

На овом великом успеху честитамо уреднику часописа проф. др Снежани Маринковић, члановима уређивачког одбора, рецензентима, као и суиздавачима: Друштву за испитивање и истраживање материјала и конструкција, Друштву грађевинских конструктера и Грађевинском факултету!

13-12-23
Наука и струка

Традиционални годишњи скуп „Млади стручњаци у области вода“, одржан је 9. децембра,  у оквиру Сајма и Форума вода на Београдском сајму. Скуп су организовали Удружење за технологију воде, Удружење младих стручњака у области вода у Србији и IRTCUD – центар друге категорије под покривтељством UNESCO-a који ради на Грађевинском факултету у Београду.  Студенти 4. године и мастер студија Модула за хидротехнику и водно-еколошко инжењерство су узели активно учешће на скупу и имали прилику да размене знања и искуства са својим колегама са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду и Рударско геолошког факултета Универзитета у Београду.




12-12-23
Наука и струка
! Сајт је оптимизован за Firefox, Chrome и IE 9+           ЛуАн-011