Геоинформатика

Примена геоинформатичког софтвера
Примена геоинформатичког софтвера

Почетком 21. века у свету и Европи, десиле су се значајне промене у технолошком развоју, нарочито у техникама за прикупљање просторних података (у првом реду технологија сателитског осматрања Земље (ЕО), које нам у високој просторној и временској резолуцији обезбеђују велике и комплексне сетове података (енгл. Big data) код којих традиционалне апликације за обраду података нису применљиве. То рађа потребу за новим стручњацима чија ће знања обједињавати широки спектар дисциплина, почевши од савремених техника прикупљања просторних података (с посебим фокусом на ЕО технике), преко знања из информационих технологија до техника обраде и моделовања комплексних сетова података (машинско учењe, deep learning, reinforcement learning итд.) са циљем генерисања потребних информација. Практично се ради о стручњацима  науке о просторним подацима-геоподацима (енгл. Spatial Data Science) која се сматра кључном професијом 21. века.  Глобално интересовање за геоподацима најбоље показује статистика коју је публиковао Google, а која се односи на јавно доступне базе податка: од укупно 25 милиона база, на првом месту налазе се базе које се односе на геоподатке. 

Геоинформатика је наукa која се бави управљањем, обрадом и анализом геопросторних података, аналитичким и нумеричким моделирањем просторно временских процеса и геовизуализацијом просторних података и информација. Све чешће се израђују WEB сервиси и апликације засноване на просторним подацима. Исти приступ користе и највеће компаније као што су Apple, Google, Microsoft, Amazon, Intel и Uber, чак и компаније ауто индустрије попут Tesle, Audi-ja, BMW-a и Mercedesa (аутопилот функционалност). Геоинформатика обједињује технологије које се користе за прикупљање, обраду, управљање и визелизацију просторних података: Картографија, Географски информациони системи (ГИС), Фотограметрија, Даљинска детекција и Глобални навигациони сателитски системи (ГНСС) као и  многе методе из области информационих технологија које су неопходне за квалитетне сервисе базиране на просторним подацима.

 

Одсек за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета Универзитета у Београду као најстарија и најпрестижнија високошколска  установа на територији Србије која се бави едукацијом геодетских кадрова има за обавезу да прати савремене токове у науци и струци. Уз континуирано иновирање и модернизацију програма на Универзитету у Београду често се намеће и потреба за креирањем нових студијских програма.

Прeдлог крeирања новог студијског програма Гeоинформатикe на Грађeвинском факултeту у Бeограду, је базиран на чињеници да се програм гeоинформатикe на мастeр и докторским студијама на том факултету развија и изводи још од 2005. годинe. У протeклом пeриоду остварeни су значајни рeзултати у развоју гeоинформатичких дисциплина на Одсeку за гeодeзију и гeоинформатику: велики број студента који су успешно завршили мастер и докторске студије, како у земљи тако и у иностранству, значајан број радова објављених у домаћим и мeђународним часописима, значајан број домаћих и мeђународних пројeката.

Досадашњи мастер инжењери који су стекли образовање на постојећем мастер модулу геонформатике су своје професионално ангажовање успешно су остварили у фирмама које се генерално баве информационим технологијма и које нису уско везане за обраду геопросторних података. Нови студијски програм богат је курсевима из области програмирања, компјутерске визије, машинског учења, вештачке интелигенције и база података.

Нови профил стручњака имаће звање инжењера геоинформатике, односно мастер инжењера геоинформатике у складу са допуњеном листом Правилника о листи стручних, академских и научних назива.

Примена геоиформатике је веома широка и обухвата области као што су: информационе технологије, просторно планирање, пољопривреда, екологија, управљање ризицима, геодезија, географија, саобраћај, економија, туризам, демографске анализе, друге геонауке, итд.

! Сајт је оптимизован за Firefox, Chrome и IE 9+           ЛуАн-011