Реч више

Мој избор је ГРФ!

Драге будуће колеге,

Моје име је Кристијан Коложвари.  Дипломирао сам на Грађевинском факултету у Београду 2006. године на Одсеку за конструкције и наредне две године сам провео радећи као грађевински инжењер/пројектант у еминентном пројектантском бироу у Београду. 

Докторирао сам 2013. године на University of California, Los Angeles (UCLA) са радом из области земљотресног инжењерства, и тренутно сам професор на California State University, Fullerton као и кооснивач стартaп компаније “AVANT Advanced Structural Solutions” са седиштем у Лонг Бичу.

Кроз своје вишегодишње искуство радио сам са људима из целог света (САД, Чиле, Нови Зеланд, Кина, Индија, Јапан) као инжењер, истраживач и предавач. У почетку сам био несигуран у своје знање, па сам се помало плашљиво укључивао у професионалне дискусије. Тада нисам био сигуран колико знам у односу на инжењере који су завршили основне студије на факултетима са звучним именима као што су Stanford, UC Berkeley, UC San Diego, итд. Међутим, како је време одмицало, схватио сам да је моје знање у најмању руку упоредиво са њиховим, ако не и, у многим аспектима, много дубље. Убрзо сам постао онај коме су се остали инжењери обраћали за савет. Ово ме је у први мах изненадило, те сам размислио и схватио: Грађевински факултет у Београду је од мене створио стручњака који има дубоко разумевање фундаменталних принципа статике и отпорности материјала, као и неопходан инжењерски осећај и креативност. Овоме су допринела 42  испита које сам полагао писмено, решавајући задатке који су увек представљали изазов, као и усмено, где сам морао да убедим професора да сам у стању не само да решим задатак, већ и да разумем све принципе на којима се предмет заснива. Управо због те слојевитости и мултидимензионалног образовања које сам стекао на нашем факултету, ја за себе могу рећи да сам инжењер који се не боји ни једног проблема, већ у њему види изазов. По мом скромном мишљењу, ниво образовања које се стиче на Грађевинском факултету у Београду је у рангу врхунских светских инжењерских школа, а у неким аспектима чак и супериорније. Због свега горе наведеног, трајно ћу бити захвалан свим професорима и асистентима нашег факултета који су својим радом, знањем и интегритетом од мене направили инжењера.

Будуће колеге, само ВРЕДНО и ХРАБРО!

Доц. др Кристијан Коложвари, дипл. инж. грађ.
Assistant Professor, California State University, Fullerton
Co-founder and Principal, AVANT Advanced Structural Solutions

Драге колеге,

Ја сам Дарко Поповић, 65/85, својевремено студент ГФ БУ, ваш колега, грађевински инжењер.

Свако ко је гледао и још се сећа серије “Грлом у Јагоде” зна да је Тале "сурови", вечити апсолвент грађевине, био први момак кога је Сека довела у кућу и упознала са родитељима. Одувек су студенти БУ, било вечити апсолвенти или студенти генерације, били посебни момци. Тада нисам ни слутио колико ће ми знање утемељено на нашем факултету донети предности наспрам колега из целог света. Све то ми је постало јасно током мог боравка и рада у УАЕ на чудесним пројектима и у комуникацији са познатим пројектантима из целог света. Наши инжењери у свету пронели су славу БУ и он се тамо са респектом цитира.

Својим садашњим колегама и младим инжењерима желим да поручим да све што сада учите, а мислите да није битно, битно је! Пројектујте темељно, до савршенства и бићете поносни власници својих пројеката. Учите стално. Будите храбри, пожртвовани и вредни пре свега. Делите своје знање са другима, то ће вам се вишеструко вратити. Само храбро кроз живот а успех и задовољство ће само доћи.

Дарко Поповић, дипл. грађ. инж., Emirates DN Engineering Consultancy

Драге колеге,
                                                                                                                                           
Ја сам Марија Рашковић, индекс 1057/96 Грађевинског факултета БУ, где сам завршила петогодишње студије на Одсеку за геодезију.

Нисам била сигурна шта бих студирала а волела сам математику. Покушала сам да упишем архитектуру, али и после проширивања листе на Архитектонском факултету ипак сам изабрала геодезију. Данас имам 10 година радног стажа у Републичком геодетском заводу и никада ми није пало на памет да се запитам да ли је то била права одлука. Геодезија, али пре свега администрација непокретности ме је сасвим освојила. Радила сам неколико врста различитих послова и сви су били доста динамични, имала сам прилике да савладавам нове вештине и усавршавам своје знање, као и да учествујем у развојним пројектима. Оно што радим ме испуњава. Чињеница је да са наших факултета у Београду излазе добри студенти и стручњаци који су уважавани у свету. Како би рекао један наш професор са геодезије – најважније је са факултета понети „инжењерску филозофију“.

Без обзира шта изаберете да студирате трудите се да постигнете разумевање за оно што учите, читајте иностране књиге и стручне часописе, пратите стручне скупове у земљи и иностранству, просто имајте интересовање за оно што вам је струка. Геодезија у већини случајева подразумева посао у државној администрацији али и лепе послове у инжењерској геодезији, и другим областима. Студије геодетског одсека, свакако, пружају добру основу да касније можете уживати у свом послу и животу.

Марија Рашковић, дипл. геод. инж., Републички геодетски завод

Драге будуће колегинице и колеге,

Моје име је Верица Ерић. Драго ми је што имам могућност да вам се представим јер то значи да сам оставила позитиван траг на Факултету на коме сам провела незаборавне године, и као студент, а касније и као истраживач. Звање мастер инжењера геодезије сам стекла 2011. године на Грађевинском факултету у Београду на Одсеку за геодезију и геоинформатику. Спадам у другу генерацију студената која је студије похађала по Болоњском процесу. Одлуку да упишем студије на Одсеку за геодезију и геоинформатику након завршене гимназије сам донела без дубљег познавања геодезије и геоинформатике као научне дисциплине и сматрајући да је геодезија = катастар. Међутим, волела сам математику, желела сам да упишем неки технички факултет и да имам сигуран посао када завршим факултет. Током студија сам схватила да је геодезија много више од катастра, да пружа широк дијапазон могућности и нуди другачији поглед на планету Земљу и живот на њој.

Након завршених мастер студија, уписала сам докторске студије из области геодезија на истом факултету. На Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета сам провела наредних пет година као истраживач-приправник на научно-истраживачком пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије под називом "Примена GNSS и LIDAR технологије у мониторингу стабилности инфраструктурних објеката и терена". Међутим, живот ме је одвео у Немачку где тренутно радим као БИМ координатор и вођа пројекта у Одељењу за просторне податке у фирми WuttkeIngenieure GmbH. Бавим се терестричким ласерским скенирањем и 3Д моделирањем постојећих објеката у високоградњи.

Током живота и рада у Немачкој сам схватила да цео школски систем који сам ја похађала и образовање које сам стекла на Одсеку за геодезију и геоинформатику уопште не заостају за оним у Немачкој. Можда у просеку имамо и боље стручњаке, само треба да будемо сигурни у своје знање и на исто поносни, ма где да се нађемо у свету.
Срдачан поздрав,

Верица Ерић, мастер инжењер геодезије, WuttkeIngenieure GmbH

Драге колеге,

Моје име је Дамир Петровић и већи део своје професионалне каријере провео сам у Саобраћајном Институту ЦИП као део тимова који раде на пројектовању великих инфраструктурних пројеката. Волим да мислим да су ми знање, навике и инжењерски приступ које сам усвојио за време студирања на Грађевинском факултету (на Одсеку за геодезију) помогли да данас као инжењер уживам у послу којим се бавим. Истина је да није увек гламурозно бавити се инжењерским позивом, али је увек одговорно и занимљиво.

У једној прилици налетео сам на текст који цитира малишана у његовој представи о томе чиме се инжењери баве. Убеђен сам да се већина инжењера техничких наука може пронаћи негде у том тексту, макар у томе како их неко види. Ево цитата: "Кад порастем желео бих да будем инжењер јер је то занимљив и лак посао. Зато има оволико инжењера, а и сваки дан их је све више. Инжењери не морају да иду пуно у школу. Они само науче језике и знају да причају са компјутерима. Морају и знати да читају, да би видели шта се догодило кад се све поквари. Инжењери морају да буду храбри да их не би био страх кад се све поквари. Они исто тако морају да имају добре очи да би видели кроз сукње и мора да их не буде страх од жена које раде са њима у канцеларији пошто они раде заједно. Свиђа ми се и плата коју добијају – они добијају више пара него што могу да потроше. То је зато што сви мисле да инжењери имају тежак посао, осим самих инжењера који знају да је тај посао лак. Нема пуно тога што ми се не свиђа, осим што жене воле инжењере и хоће да се удају за њих, па они морају да их терају да им не би сметале. Надам се да нећу бити алергичан на прашину у канцеларији, јер ако будем алергичан онда не могу да будем инжењер него ћу морати да радим".

Дакле, ако се одлучите за инжењерски позив и Грађевински факултет, честитам вам. Само храбро и принципијелно!

Дамир Петровић, дипл.геод.инж, Саобраћајни Институт ЦИП

Драге колеге,

Ја сам Младена Луковић, ваша колегиница са индексом 119/06. Дипломирала сам 2011. године на одсеку конструкције. Убрзо потом сам започела докторске студије у Делфту, у Холандији. Почетком 2016. године бранила сам докторат из области санација бетонских конструкција који се бавио истраживањем споја два бетона и специјалне, иновативне врсте бетона као репаратурног материјала. Након моје екскурзије у истраживање бетона као материјала, добила сам позив да се вратим у конструкцијске воде. Од 2016. године радим као доцент у групи Бетонске конструкције на истом факултету, у научној области “Примена иновативних врста бетона у конструкцијама“.

Можда као и вама, када сам завршавала средњу школу, избор факултета није био најлакша одлука. Имала сам све петице што повлачи да су моји избори шетали од економије, преко архитектуре до стоматологије. На крају је љубав према математици и физици победила. Још једна помоћ у одлуци било је запажање да старији брат и друг уз музику и смех раде задатке из механике. Наш избор био је заразан и за млађег брата који је након годину дана такође уписао Грађевину.

Наравно да студирање није само смех и музика. Испити су тешки, захтевали су пуно рада и преданости. Увек су се полагали из неколико етапа: колоквијуми који су неретко били услов за излазак на испит, затим писмени испит где смо морали да покажемо да знамо да решимо проблем и применимо научене једначине и законисти, и на крају усмени испит где смо показивали да владамо материјом и фундаменталним принципима на којима се предмет и једначине заснивају. Наравно да са овим темпом и 6, 7 испита у семестру, тешко да је било одмора. Моје претходно поимање факултета као установе где повремено прошеташ, купиш књиге и са професором се видиш на испиту било је тотално погрешно.На факултет смо ишли сваки дан, као током средње школе. Без вежби и предавања тешко да бисмо успели да положимо неки испит. Али оно што је сваки изазов олакшавало су колеге. “Сам можеш брже, заједно стижемо даље”. Уз толико изазова и свакодневног виђања, били смо упућени једни да друге. Свако је знао неки део, када се скупимо, знали смо пуно и стизали смо до небодера високо. Баш оно што је потребно и за будуће инжињерске тимове - тимски рад. И баш оно што је мени олакшало избор за професију- мозгање уз музику и смех. Дисциплина, прецизност, енергија, тимски рад и посвећеност уз дубоко теоретско и практично знаље које смо добили на факултету направило је инжењере за које ништа није тешко, ништа није “проблем“ већ “изазов“. Зато драги професори, хвала за постављање лествице високо! Научени смо да са копањем, учењем и изазовима никад не треба стати. То желим и вама будуђе колеге, само храбро и срчано! И уживајте успут!

Доц. др Младенa Луковић, дипл. инж. грађ.

TU Delft Faculty of Civil Engineering and Geosciences, Holland

Драге колеге,

Пише вам Милош Турунташ, дипломирани грађевински инжењер, начелник Техничког одела ООО «Велесстрой» у Москви.

При доношењу важних одлука, много је недоумица, размишљања, саветовања. Али некада је довољан и само мали сигнал да вас (пре)усмери на одговарајући факултет, што ћете видети у причи која следи.

Завршио сам средњу електротехничку школу "Никола Тесла" у Београду, са одличним просеком. Посматрајући родитеље и старију сестру као узор у свему и корачајући путем којим су они кренули, планирао сам да после средње школе упишем Електротехнички факултет. Спремао сам математику за пријемни испит на ЕТФ-у. Месец дана пред пријаву полагања пријемног испита, на ТВ-у сам гледао градњу Burj Al Arab-а у Дубаију, изазове са којим су се свакодневно инжењери сусретали, проблеми монтаже терасе ресторана и решење смањења оптерећења од ветра, утицај морске соли на конструкцију и др. Управо та емисија је била оно што ме је навело да почнем да се интересујем за Грађевински факултет.

Изазови током градње, заједнички рад са колегама и са инжењерима разних професија, рад у тиму, напете ситуације и крајњи осмех на лицима свих учесника после постизања коначних резултата, који су видљиви голим оком, довели су до тога да, и поред успеха родитеља у њиховим занимањима, утабаних путева којима бих вероватно могао лакше да ходам кроз пословни живот, упловим у нове воде. Уместо пријаве полагања пријемног испита на ЕТФ, пријавио сам полагање на Грађевинском факултету Универзитета у Београду и положио пријемни.

Дипломирао сам на Грађевинском факултету у Београду 2012. године на Одсеку за конструкције и наредну годину сам провео радећи као грађевински инжењер у реномираној грађевинској фирми у Београду, на пословима разраде радионичке документације, производње челичне конструкције и монтаже исте на територији Србије.

Паралелно са послом, имао сам ту част да као студент демонстратор на факултету на предмету Грађевинска физика преносим своја знања студентима прве године студија, док сам завршавао мастер студије на факултету.

Крајем 2013. године, захваљујући знању који ми је пружио факултет, разумевању инжењерске филозофије и размишљања, једногодишњег искуства у привреди, отворио ми се пут за рад у иностранству. У Руској Федерацији, где живим и радим последњих пар година, свакодневно успешно решавам проблеме који се јављају у пројектној документацији и сложеним пројектима везаним за нафту и гас, а захваљујући фундаменталним знањима, начину приступања проблему и изналажењу решења, којима су ме научили професори и асистенти Грађевинског факултета Универзитета у Београду, уз подршку и здраву конкуренцију колега из генерације са Грађевинског факултета.

Будуће колеге, увек следите своје инстикте, верујте себи, поставите циљеве високо, тежите да их остварите! Сигуран сам да ће вам Грађевински факултет, сви професори и људи на њему као и инжењерски позив пружити руку за улазак у свет изазова и феноменалних тренутака које ћете препричавати другима током целог живота.

Милош Турунташ, дипл. инж. грађ, Велесстрой Москва

Драге колеге,

Моје име је Ален Гуша. Основне студије Грађевинског факултета Универзитета у Београду завршио сам 2013. године на модулу Хидротехника и водно еколошко инжењерство. Годину дана касније стекао сам и диплому мастер инжењера грађевинарства након одбране мастер рада на тему пречишћавања отпадних вода.

Од 2015. године живим у Питсбургу (САД) где похађам докторске студије на Универзитету Питсбург (University of Pittsburgh). Од септембра 2018. године сам кандидат за доктора наука из области инжењерства заштите животне средине на тему уклањања радиоактивног материјала из индустријских отпадних вода.

Зашто сам изабрао Грађевински факултет у Београду? Тешко је издвојити један од разлога због којих сам изабрао да студирам грађевину, али могу да кажем да је све почело још од клиначких дана и страсти према склапању коцкица. Можда је и разлог то што сам се увек дивио згради Техничких факултета и желео баш у њој да студирам. Чланови моје породице, који су увек веровали у мене, сматрали су да би грађевина била одличан избор. А можда и зато што је психолог у гимназији након теста професионалне оријентације рекла како сам рођен за грађевину. Зашто Хидротехника и водно еколошко инжењерство? Далеко једноставнији одговор: моја љубав према води и чињеница да живимо у све загађенијем свету у коме немамо неограничене водне ресурсе и морамо да их штитимо по сваку цену.

Грађевински факултет је имао немерљив утицај на моју професионалну каријеру, али и на мој живот генерално. Знање и стручност коју можете стећи на факултету су применљиви не само у грађевинарству, већ и у многим другим инжењерским гранама. Када кажем ''Грађевински факултет“ мислим пре свега на професоре са моје катедре за Хидротехнику и водно еколошко инжењерство, признате стручњаке са којима је увек било задовољство сарађивати. Овај факултет ће вас оспособити пре свега да размишљате својом главом и да постанете врхунски инжењери, али највећа обмана би била мислити да је лако доћи до свега тога. Да би добили много, морате много и да дате. Напоран рад и пуно одрицања, и вредне награде су увек ту за оне који истрају!

Као што сам написао, Грађевински факултет је за мене много више од образовне установе. Ту сам стекао најбољег пријатеља и упознао многе друге бриљантне људе. Незаборавна искуства са чувених грађевинијада (не смете ово пропустити), борбе са испитима, КСТ, па опет борбе са испитима… Никада нисам зажалио због свог избора и да могу да се вратим десет година уназад опет бих изабрао смер за Хидротехнику и водно еколошко инжењерство на Грађевинском факултету у Београду.

Ален Гуша, маст. инж. грађ.

PhD Candidate, University of Pittsburgh, USA

! Сајт је оптимизован за Firefox, Chrome и IE 9+           ЛуАн-011