У оквиру обележавања 100 година од усвајања реформисаног Јулијанског календара од 14. до 16. децембра на Грађевинском факултету у Београду и Културном и научном центру „Милутин Миланковић“ у Даљу одржана је Међународна конференција „Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића“, а у Музеју науке и технике отворена је изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“.

Kонференцију су организовали Удружење „Милутин Миланковић“, Грађевински факултет из Београда, Математичи факултет из Београда, Астрономска опсерваторија Београд и Културни и научни центар „Милутин Миланковић“ из Даља, уз подршку Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности, и уз благослов Његове Светости, Патријарха српског г. Порфиријa. Министарство просвете и Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије су били покровитељи одржавања овог скупа.

На свечаном отварању Конференције обратили су се мр Славко Максимовић, председник Удружења проф. др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете Републике Србије, ђакон др Никола Лукић, изасланик Његове Светости, Патријарха српског г. Порфиријa, проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета и проф. др Милан Димитријевић, председник Научног одбора Конференције. Они су пригодним излагањима истакли значај дела Милутина Миланковића и научни карактер Конференције. Представљена је и серија пригодних поштанских марака „Сто година Миланковићевог календара“, а тим поводом се обратио и Адам Софронијевић, директор „Србијамарке” у Пошти Србије.

У уметничком делу програма учествовао је дуо „Сестре Гобовић“.

Свечано отварање Конференције завршено је доделом захвалница појединцима и институцијама за помоћ и подршку за успешно организовање Конференције, као и сађењем Миланковићевог омиљеног дрвета – Панчићеве оморике (Picea omorika) испред зграде Грађевинског факултета у Београду.

У оквиру радног дела Конференције изложено је 25 радова од којих су 4 из иностранства (Русија, Грчка, Румунија и Бугарска). Аутори радова су, применом различитих при¬родних и егазактних наука, извршили темељну анализу историјских процеса формирања и развоја календарског знања, почев од прадавних времена, као и кроз различите историјске периоде и културе. Детаљно је размотрено календарско знање са различитих гледишта – почев од физичког и астрономског појма астрономских циклуса и времена и метода за мерење времена, до теолошког погледа на ово исто питање. Питање Миланковићеве реформе календара сагледано је са гледишта астро¬но¬мије, математике и утицаја на односе у Цркви. Са гледишта математике је показано да је Миланковићева реформа Јулијанског календара достигла ниво тачности у односу на астрономско трајање године до максимално могуће мере.

Осим усвојене реформе Милутина Миланковића, разматран је и ис¬так¬нут допринос других српских научника изучавању календара. То се нарочито односи на Захарија Стефановића Орфелина, Ђорђа Станојевића, Милана Недељковића и других научника. Истакнуте су важне чињенице, које показују изузетно висок ниво тих кален¬дарских знања, утканих у етнолошке карактеристике Срба и веома значајан хармоничан спој тих сродних знања и обичаја са Све-тосављем и црквеним календаром. Посебно је истакнут значај посто¬јања кален¬дарског знања у мезолиту Лепенског Вира и у време неолитске Винчанске културе на широким просторима историјски познатим као српски етнолошки простор.

Другог дана обележавања Јубилеја, у Музеју науке и технике у Београду свечано је отворена изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“. Изложбу је званично отворио председник САНУ, академик Зоран Кнежевић. Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења „Милутин Миланковић“, а биће отворена до краја фебруара 2024. године.

Трећи радни дан Конференције одржан је у Даљу, родном месту Милутина Миланковића, где је одржан Округли сто о даљим активностима на афирмацији лика и дела Милутина Миланковића. Свечано је представљен и отворен Миланковићев сунчани сат испред улаза у Културни и научни центар „Милутин Миланковић“, дело проф. др Милутина Тадића.