Метод коначних елемената - напредни курс [д3о1ке]

Студијски програм
Грађевинарство
Врста и ниво студија
докторске студије
Статус предмета
изборни
ЕСПБ
8
Условни предмети
Бр. часова активне наставе - недељно
предавања
вежбе
други облици наставе
студијски истраживачки рад
4
0
0
3
Методе извођења наставе

Класична предавања уз коришћење  Power Point  презентацијa. 

Структура оцене - максималан број бодова 100
колоквијуми
семестрални
усмени
писмени
остало
0
70
30
0
0
Циљ предмета

Циљ предмета је да се студенти упознајуса математичким формулацијама, савременим трендовима и актуелним достигнућима у областима истраживања на пољу нумеричких поступакаи метода коначних елемената.

Исход предмета

Циљ предмета је да се студенти упознајуса математичким формулацијама, савременим трендовима и актуелним достигнућима у областима истраживања на пољу нумеричких поступакаи метода коначних елемената.

Садржај предмета

Теоријска настава

Уводни појмови. „Strong“ и „weak“ формаформулације линеарне теорије еластичности. Апроксимативне методе (метода резидуума, Ritz-овпоступак,  Bubnov-Galerkin-овпоступак), избор тежинских функција. Метод коначних елемената (МКЕ). Генерализација концепта методе коначних елемената, елементи и интерполационе функције. Стандардне и хијерархијске функције. Пресликавање коначних елемената и изопараметарска формулација за проблеме континуума, гредних носача, плоча и љуски. Нумеричка интеграција. Редукована и селективна интеграција. „Patchтест. Оцена грешке у дискретним моделима. Феномен конвергенције мреже коначних елемената. Адаптивне процедуре.

Практична настава

Структура рачунарских програма за прорачун напонско-деформацијског стања применом МКЕ. Примена Matlab-a у методи коначних елемената.

Литература

1.     R. Cook, D. Malkus, M. Plesha, R. Witt (2002): Concepts and applications of finite element analysis, John Wiley and Sons.

2.     E. Onate (2009): Structural analysis with the finite element method, Volume1–Basis and solids, Springer.

3.     E. Onate (2009): Structural analysis with the finite element method, Volume2–Plates and Shells, Springer.

4.     М. Секуловић (1988): Метод коначних елемената, Грађевинска књига, Београд.

5.     К. Ј. Bathe (1996): Finite Element Procedures, Prentice-Hall.

6.     O. C. Zienkiewicz, R. L. Taylor (2000): The Finite Element Method, McGraw-Hill.

T. J. R. Hughes (1987): The Finite Element Method, Linear Static and Dynamic Finite element Analysis, Prentice-Hall.

! Сајт је оптимизован за Firefox, Chrome и IE 9+           ЛуАн-011