Реч више

Мој избор је ГРФ!

Драге будуће колеге,

Моје име је Кристијан Коложвари.  Дипломирао сам на Грађевинском факултету у Београду 2006. године на Одсеку за конструкције и наредне две године сам провео радећи као грађевински инжењер/пројектант у еминентном пројектантском бироу у Београду. 

Докторирао сам 2013. године на University of California, Los Angeles (UCLA) са радом из области земљотресног инжењерства, и тренутно сам професор на California State University, Fullerton као и кооснивач стартaп компаније “AVANT Advanced Structural Solutions” са седиштем у Лонг Бичу.

Кроз своје вишегодишње искуство радио сам са људима из целог света (САД, Чиле, Нови Зеланд, Кина, Индија, Јапан) као инжењер, истраживач и предавач. У почетку сам био несигуран у своје знање, па сам се помало плашљиво укључивао у професионалне дискусије. Тада нисам био сигуран колико знам у односу на инжењере који су завршили основне студије на факултетима са звучним именима као што су Stanford, UC Berkeley, UC San Diego, итд. Међутим, како је време одмицало, схватио сам да је моје знање у најмању руку упоредиво са њиховим, ако не и, у многим аспектима, много дубље. Убрзо сам постао онај коме су се остали инжењери обраћали за савет. Ово ме је у први мах изненадило, те сам размислио и схватио: Грађевински факултет у Београду је од мене створио стручњака који има дубоко разумевање фундаменталних принципа статике и отпорности материјала, као и неопходан инжењерски осећај и креативност. Овоме су допринела 42  испита које сам полагао писмено, решавајући задатке који су увек представљали изазов, као и усмено, где сам морао да убедим професора да сам у стању не само да решим задатак, већ и да разумем све принципе на којима се предмет заснива. Управо због те слојевитости и мултидимензионалног образовања које сам стекао на нашем факултету, ја за себе могу рећи да сам инжењер који се не боји ни једног проблема, већ у њему види изазов. По мом скромном мишљењу, ниво образовања које се стиче на Грађевинском факултету у Београду је у рангу врхунских светских инжењерских школа, а у неким аспектима чак и супериорније. Због свега горе наведеног, трајно ћу бити захвалан свим професорима и асистентима нашег факултета који су својим радом, знањем и интегритетом од мене направили инжењера.

Будуће колеге, само ВРЕДНО и ХРАБРО!

Доц. др Кристијан Коложвари, дипл. инж. грађ.
Assistant Professor, California State University, Fullerton
Co-founder and Principal, AVANT Advanced Structural Solutions

Драге колеге,

Ја сам Дарко Поповић, 65/85, својевремено студент ГФ БУ, ваш колега, грађевински инжењер.

Свако ко је гледао и још се сећа серије “Грлом у Јагоде” зна да је Тале "сурови", вечити апсолвент грађевине, био први момак кога је Сека довела у кућу и упознала са родитељима. Одувек су студенти БУ, било вечити апсолвенти или студенти генерације, били посебни момци. Тада нисам ни слутио колико ће ми знање утемељено на нашем факултету донети предности наспрам колега из целог света. Све то ми је постало јасно током мог боравка и рада у УАЕ на чудесним пројектима и у комуникацији са познатим пројектантима из целог света. Наши инжењери у свету пронели су славу БУ и он се тамо са респектом цитира.

Својим садашњим колегама и младим инжењерима желим да поручим да све што сада учите, а мислите да није битно, битно је! Пројектујте темељно, до савршенства и бићете поносни власници својих пројеката. Учите стално. Будите храбри, пожртвовани и вредни пре свега. Делите своје знање са другима, то ће вам се вишеструко вратити. Само храбро кроз живот а успех и задовољство ће само доћи.

Дарко Поповић, дипл. грађ. инж., Emirates DN Engineering Consultancy

Драге колеге,
                                                                                                                                           
Ја сам Марија Рашковић, индекс 1057/96 Грађевинског факултета БУ, где сам завршила петогодишње студије на Одсеку за геодезију.

Нисам била сигурна шта бих студирала а волела сам математику. Покушала сам да упишем архитектуру, али и после проширивања листе на Архитектонском факултету ипак сам изабрала геодезију. Данас имам 10 година радног стажа у Републичком геодетском заводу и никада ми није пало на памет да се запитам да ли је то била права одлука. Геодезија, али пре свега администрација непокретности ме је сасвим освојила. Радила сам неколико врста различитих послова и сви су били доста динамични, имала сам прилике да савладавам нове вештине и усавршавам своје знање, као и да учествујем у развојним пројектима. Оно што радим ме испуњава. Чињеница је да са наших факултета у Београду излазе добри студенти и стручњаци који су уважавани у свету. Како би рекао један наш професор са геодезије – најважније је са факултета понети „инжењерску филозофију“.

Без обзира шта изаберете да студирате трудите се да постигнете разумевање за оно што учите, читајте иностране књиге и стручне часописе, пратите стручне скупове у земљи и иностранству, просто имајте интересовање за оно што вам је струка. Геодезија у већини случајева подразумева посао у државној администрацији али и лепе послове у инжењерској геодезији, и другим областима. Студије геодетског одсека, свакако, пружају добру основу да касније можете уживати у свом послу и животу.

Марија Рашковић, дипл. геод. инж., Републички геодетски завод

Драге будуће колегинице и колеге,

Моје име је Верица Ерић. Драго ми је што имам могућност да вам се представим јер то значи да сам оставила позитиван траг на Факултету на коме сам провела незаборавне године, и као студент, а касније и као истраживач. Звање мастер инжењера геодезије сам стекла 2011. године на Грађевинском факултету у Београду на Одсеку за геодезију и геоинформатику. Спадам у другу генерацију студената која је студије похађала по Болоњском процесу. Одлуку да упишем студије на Одсеку за геодезију и геоинформатику након завршене гимназије сам донела без дубљег познавања геодезије и геоинформатике као научне дисциплине и сматрајући да је геодезија = катастар. Међутим, волела сам математику, желела сам да упишем неки технички факултет и да имам сигуран посао када завршим факултет. Током студија сам схватила да је геодезија много више од катастра, да пружа широк дијапазон могућности и нуди другачији поглед на планету Земљу и живот на њој.

Након завршених мастер студија, уписала сам докторске студије из области геодезија на истом факултету. На Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета сам провела наредних пет година као истраживач-приправник на научно-истраживачком пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије под називом "Примена GNSS и LIDAR технологије у мониторингу стабилности инфраструктурних објеката и терена". Међутим, живот ме је одвео у Немачку где тренутно радим као БИМ координатор и вођа пројекта у Одељењу за просторне податке у фирми WuttkeIngenieure GmbH. Бавим се терестричким ласерским скенирањем и 3Д моделирањем постојећих објеката у високоградњи.

Током живота и рада у Немачкој сам схватила да цео школски систем који сам ја похађала и образовање које сам стекла на Одсеку за геодезију и геоинформатику уопште не заостају за оним у Немачкој. Можда у просеку имамо и боље стручњаке, само треба да будемо сигурни у своје знање и на исто поносни, ма где да се нађемо у свету.
Срдачан поздрав,

Верица Ерић, мастер инжењер геодезије, WuttkeIngenieure GmbH

Драге колеге,

Моје име је Дамир Петровић и већи део своје професионалне каријере провео сам у Саобраћајном Институту ЦИП као део тимова који раде на пројектовању великих инфраструктурних пројеката. Волим да мислим да су ми знање, навике и инжењерски приступ које сам усвојио за време студирања на Грађевинском факултету (на Одсеку за геодезију) помогли да данас као инжењер уживам у послу којим се бавим. Истина је да није увек гламурозно бавити се инжењерским позивом, али је увек одговорно и занимљиво.

У једној прилици налетео сам на текст који цитира малишана у његовој представи о томе чиме се инжењери баве. Убеђен сам да се већина инжењера техничких наука може пронаћи негде у том тексту, макар у томе како их неко види. Ево цитата: "Кад порастем желео бих да будем инжењер јер је то занимљив и лак посао. Зато има оволико инжењера, а и сваки дан их је све више. Инжењери не морају да иду пуно у школу. Они само науче језике и знају да причају са компјутерима. Морају и знати да читају, да би видели шта се догодило кад се све поквари. Инжењери морају да буду храбри да их не би био страх кад се све поквари. Они исто тако морају да имају добре очи да би видели кроз сукње и мора да их не буде страх од жена које раде са њима у канцеларији пошто они раде заједно. Свиђа ми се и плата коју добијају – они добијају више пара него што могу да потроше. То је зато што сви мисле да инжењери имају тежак посао, осим самих инжењера који знају да је тај посао лак. Нема пуно тога што ми се не свиђа, осим што жене воле инжењере и хоће да се удају за њих, па они морају да их терају да им не би сметале. Надам се да нећу бити алергичан на прашину у канцеларији, јер ако будем алергичан онда не могу да будем инжењер него ћу морати да радим".

Дакле, ако се одлучите за инжењерски позив и Грађевински факултет, честитам вам. Само храбро и принципијелно!

Дамир Петровић, дипл.геод.инж, Саобраћајни Институт ЦИП

 

! Сајт је оптимизован за Firefox, Chrome и IE 9+           ЛуАн-011